U Srbiji, sve veći broj ljudi se odlučuje za osnivanje preduzetničke radnje, ali se često susreću sa nedoumicama oko procedure i potrebne dokumentacije.
Proces registracije u Agenciji za privredne registre (APR) uključuje nekoliko koraka, od izbora delatnosti do prikupljanja potrebne dokumentacije.
Preduzetnici imaju mogućnost izbora između paušalnog oporezivanja i vođenja poslovnih knjiga, što zavisi od vrste delatnosti i obima poslovanja.
U ovom vodiču će biti detaljno objašnjeni svi aspekti otvaranja preduzetničke radnje, kako bi budući preduzetnici mogli samostalno da započnu svoje poslovanje.
Šta je preduzetnička radnja i koje su njene prednosti
Pre nego što se odlučite za otvaranje preduzetničke radnje, važno je razumeti šta ona podrazumeva. Preduzetnička radnja je oblik poslovanja gde je preduzetnik kao fizičko lice ujedno i nosilac radnje, što znači da za sve obaveze nastale u poslovanju odgovara celokupnom svojom ličnom imovinom.
Definicija preduzetnika prema zakonu
Preduzetnik je fizičko lice koje samostalno obavlja delatnost radi sticanja prihoda i profita. Zakon definiše preduzetnika kao nosioca preduzetničke radnje, koji je odgovoran za sve aspekte poslovanja.
Prednosti preduzetničke radnje u odnosu na DOO
Jedan od glavnih razloga zbog kojih preduzetnici odlučuju da registruju preduzetničku radnju umesto DOO je jednostavnost osnivanja i manji administrativni teret. Preduzetnička radnja takođe nudi veću fleksibilnost u poslovanju.
Odgovornost preduzetnika za obaveze radnje
Preduzetnik kao fizičko lice i preduzetnička radnja predstavljaju jedan pravni entitet, što znači da preduzetnik odgovara za sve obaveze celokupnom svojom ličnom imovinom. Ova neograničena odgovornost može biti i nedostatak, jer u slučaju neuspeha poslovanja, preduzetnikova lična imovina je ugrožena.
Ključne karakteristike preduzetničke radnje uključuju:
- Preduzetnik i radnja su jedan pravni entitet.
- Neograničena odgovornost preduzetnika za obaveze.
- Nema jasne granice između poslovnih i ličnih finansija.
- Jednostavnije osnivanje u odnosu na DOO.
Priprema za otvaranje preduzetničke radnje
Priprema za otvaranje preduzetničke radnje zahteva pažljivo planiranje i izvršenje nekoliko ključnih koraka. Ova faza je ključna za uspešno pokretanje poslovanja.
Izbor delatnosti i provera uslova
Prvi korak u pripremi je izbor delatnosti koju će preduzetnik obavljati. Važno je proveriti da li postoje posebni uslovi ili ograničenja za obavljanje te delatnosti, kao što su licence ili sertifikati.
Preduzetnik mora istražiti tržište i utvrditi da li postoji potreba za njegovim proizvodom ili uslugom. Takođe, neophodno je analizirati konkurenciju kako bi se stvorila konkurentna poslovna strategija.
Određivanje poslovnog imena i naziva radnje
Poslovno ime i naziv radnje moraju biti jedinstveni i ne smeju biti identični ili slični već registrovanim nazivima drugih preduzetnika ili pravnih lica. Preporučuje se provera dostupnosti željenog naziva u registru pre nego što se donese konačna odluka.
Izbor adrese sedišta preduzetničke radnje
Izbor adrese sedišta preduzetničke radnje je važan korak jer se adresa unosi u poslovno ime i služi kao zvanično mesto za prijem poslovne dokumentacije. Sedište može biti na adresi prebivališta preduzetnika ili u iznajmljenom poslovnom prostoru.
- Prilikom izbora adrese, važno je proveriti da li adresa postoji u Adresnom registru Republike Srbije.
- Preduzetnik može registrovati posebne poslovne prostore na različitim adresama ukoliko delatnost obavlja na više lokacija.
U sledećoj tabeli su prikazani ključni elementi pripreme za otvaranje preduzetničke radnje:
| Element pripreme | Opis |
|---|---|
| Izbor delatnosti | Provera uslova i ograničenja za obavljanje delatnosti |
| Poslovno ime i naziv | Provera jedinstvenosti naziva u registru |
| Adresa sedišta | Provera postojanja adrese u Adresnom registru |
Kako otvoriti preduzetničku radnju – postupak registracije u APR
Registracija preduzetničke radnje u APR-u je ključni korak ka započinjanju poslovanja u Srbiji. Ovaj proces uključuje nekoliko važnih koraka koje preduzetnici moraju da podnesu kako bi njihovo poslovanje bilo legalno i regulisano.
Potrebna dokumentacija za registraciju
Za registraciju preduzetničke radnje neophodno je pripremiti kompletnu dokumentaciju. Ova dokumentacija obično uključuje lične podatke preduzetnika, poslovno ime i sedište radnje, kao i druge relevantne informacije o poslovanju.
Dokumentacija se može predati APR-u na dva osnovna načina: fizički ili elektronskim putem. Fizička predaja podrazumeva lično podnošenje dokumenata u sedištu APR-a ili slanje poštom.
Popunjavanje registracione prijave
Popunjavanje registracione prijave je jedan od najvažnijih koraka u procesu registracije. Prijavu je moguće popuniti elektronski ili ručno, koristeći standardizovane obrasce koje obezbeđuje APR.
Prilikom popunjavanja prijave, neophodno je obezbediti tačnost i kompletnost informacija kako bi se izbegle greške ili odlaganja u procesu registracije.
Načini predaje dokumentacije APR-u
Dokumentaciju za registraciju preduzetničke radnje moguće je predati APR-u na nekoliko načina. Pored fizičke predaje, postoji i opcija elektronske registracije, koja zahteva korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa.
Elektronska registracija nudi nekoliko prednosti, uključujući nižu naknadu i mogućnost podnošenja prijave bez odlaska na šalter. Nakon predaje dokumentacije, APR vrši dalju obradu i pribavlja potrebne informacije od drugih institucija.
Troškovi otvaranja preduzetničke radnje
Troškovi otvaranja preduzetničke radnje su važan faktor koji treba razmotriti pre početka poslovanja. Ovi troškovi mogu varirati u zavisnosti od vrste delatnosti i obima poslovanja.
Naknade za registraciju u APR-u
Jedna od prvih stavki troškova je naknada za registraciju u Agenciji za privredne registre (APR). Ova naknada je obavezna i iznosi nekoliko hiljada dinara. Proces registracije uključuje popunjavanje registracione prijave i plaćanje naknade, što obično traje jedan dan.
Troškovi izrade pečata
Izrada pečata je još jedan trošak koji preduzetnici moraju uzeti u obzir. Vreme potrebno za izradu pečata može varirati, ali najčešće traje oko dva dana, zavisno od izabranog dobavljača.
Dodatni troškovi pri pokretanju poslovanja
Pored osnovnih troškova, preduzetnici treba da računaju i na dodatne troškove kao što su otvaranje poslovnog računa u banci, pribavljanje posebnih dozvola ili saglasnosti, kao i angažovanje knjigovodstvene agencije ukoliko nisu paušalci. Ovi troškovi mogu značajno varirati u zavisnosti od specifičnih potreba poslovanja.
Ukupno vreme potrebno za kompletiranje procesa otvaranja preduzetničke radnje iznosi oko 7-10 dana, uz ukupne troškove od približno 2.500 do 6.000 dinara. Razumevanje ovih troškova i vremenskog okvira može pomoći preduzetnicima da bolje planiraju svoje poslovanje.
Paušalno oporezivanje preduzetnika
Paušalno oporezivanje je režim oporezivanja koji omogućava preduzetnicima da plaćaju paušalnu svotu poreza i doprinosa. Ovim režimom se pojednostavljuju poreske obaveze preduzetnika, čime se smanjuje administrativno opterećenje.
Ko ima pravo na paušalno oporezivanje
Pravo na paušalno oporezivanje imaju preduzetnici koji odgovaraju određenim kriterijumima. Na primer, novoosnovane radnje mogu izabrati paušalno oporezivanje već prilikom registracije. Takođe, preduzetnici koji već vode poslovne knjige mogu preći na paušalno oporezivanje podnošenjem zahteva Poreskoj upravi do 31. oktobra tekuće godine za narednu godinu.
Prednosti i nedostaci paušalnog oporezivanja
Paušalno oporezivanje ima nekoliko prednosti, uključujući jednostavnost u plaćanju poreza i smanjenje administrativnih troškova. Međutim, ono takođe ima i nedostatke, kao što je ograničena mogućnost odbijanja troškova poslovanja.
Kako podneti zahtev za paušalno oporezivanje
Zahtev za paušalno oporezivanje se može podneti na dva načina, zavisno od toga da li je reč o novoosnovanoj radnji ili postojećem preduzetniku. Za novoosnovane radnje, izjašnjavanje za paušalno oporezivanje se vrši prilikom podnošenja jedinstvene registracione prijave. Postojeći preduzetnici koji žele preći na paušalno oporezivanje moraju podneti zahtev Poreskoj upravi najkasnije do 31. oktobra.
Vođenje poslovnih knjiga – alternativa paušalu
Paušalno oporezivanje nije jedini izbor za preduzetnike; vođenje poslovnih knjiga je održiva alternativa. Ova opcija omogućava preduzetnicima da imaju bolji uvid u svoje poslovanje i da optimizuju svoje troškove.
Samooporezivanje i lična zarada preduzetnika
Preduzetnik koji se odluči za vođenje poslovnih knjiga ima mogućnost da samostalno odredi svoju poresku obavezu. Ovo podrazumeva da će preduzetnik morati da vodi evidenciju o svim prihodima i rashodima, kako bi tačno izračunao svoju poresku obavezu. Samooporezivanje omogućava preduzetniku da ima kontrolu nad svojim finansijama i da donosi informisane odluke o svom poslovanju.
Preduzetnik koji ima status paušalca i želi da pređe na vođenje knjiga, mora dostaviti poreskom organu poresku prijavu i pismeno obaveštenje o promeni načina oporezivanja. Ova promena stupa na snagu od početka naredne godine, što znači da preduzetnik mora planirati unapred.
Obaveze preduzetnika koji vodi poslovne knjige
Preduzetnik koji vodi poslovne knjige ima nekoliko obaveza koje mora ispunjavati. Pre svega, mora voditi detaljnu evidenciju o svim poslovnim transakcijama, uključujući prihode i rashode. Takođe, mora sastavljati finansijske izveštaje na kraju godine, koji daju pregled o stanju poslovanja.
Preduzetnik mora biti svestan da vođenje knjiga zahteva određeno znanje i veštine, te stoga može biti potrebno angažovanje računovodstvenog servisa ili knjigovođe.
Kada je bolje voditi knjige umesto paušala
Vođenje poslovnih knjiga može biti bolji izbor za preduzetnike koji imaju značajne poslovne rashode, jer mogu odbiti te rashode od poreske osnovice, čime smanjuju efektivno poresko opterećenje. Takođe, preduzetnici čiji godišnji promet prelazi 6.000.000 dinara moraju preći na vođenje poslovnih knjiga, jer gube pravo na paušalno oporezivanje.
- Preduzetnici koji planiraju značajna ulaganja u opremu ili razvoj poslovanja će imati koristi od vođenja knjiga, jer mogu priznati te troškove i amortizovati osnovna sredstva.
- Preduzetnici koji posluju sa PDV obveznicima često biraju vođenje knjiga i ulazak u PDV sistem, jer im to omogućava odbijanje ulaznog PDV-a i konkurentnije poslovanje.
- Preduzetnici koji obavljaju delatnost iz radnog odnosa ponekad biraju vođenje knjiga umesto paušala, posebno ako imaju male prihode od preduzetničke delatnosti, jer im to može biti poreski povoljnije.
U zaključku, vođenje poslovnih knjiga nudi preduzetnicima fleksibilnost i mogućnost optimizacije poreskih obaveza, što ga čini atraktivnom alternativom paušalnom oporezivanju za mnoge preduzetnike u Srbiji.
Koraci nakon registracije preduzetničke radnje
Nakon što ste uspešno registrovali preduzetničku radnju, sledi nekoliko važnih koraka koji će vam pomoći da pokrenete poslovanje.
Izrada pečata
Iako izrada pečata nije obavezna, ona je često neophodna za svakodnevne poslovne aktivnosti. Pečat služi kao sredstvo za overavanje dokumenata i može biti koristan za stvaranje profesionalnog imidža.
Prilikom izrade pečata, važno je osigurati da sadrži potrebne informacije kao što su naziv preduzetničke radnje i matični broj.
Otvaranje poslovnog računa u banci
Otvaranje poslovnog računa u banci je jedan od ključnih koraka nakon registracije preduzetničke radnje. Ovaj račun će vam omogućiti da primate i šaljete uplate vezane za vaše poslovanje.
Da biste otvorili poslovni račun, morate dostaviti dokumentaciju kao što su rešenje o registraciji i lična dokumenta.
Poslovni račun će vam olakšati praćenje troškova i prihoda vašeg poslovanja.
Prijava u poresku upravu
Nakon otvaranja poslovnog računa, preduzetnik je dužan da se prijavi nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave prema mestu sedišta radnje, u roku od 15 dana od dana registracije u APR-u.
- Prilikom prijave u Poresku upravu, preduzetnik podnosi poresku prijavu na propisanom obrascu, uz koju prilaže rešenje o registraciji, potvrdu o PIB-u i dokaz o otvorenom poslovnom računu.
- Preduzetnici koji žele paušalno oporezivanje, a nisu to naznačili prilikom registracije u APR-u, moraju podneti poseban zahtev za paušalno oporezivanje Poreskoj upravi.
Nakon prijave, Poreska uprava će preduzetniku dostaviti rešenje o poreskim obavezama, a za paušalce i visinu mesečnih akontacija poreza i doprinosa koje treba plaćati.
Zaključak
U Srbiji, otvaranje preduzetničke radnje predstavlja relativno jednostavan proces uz adekvatnu pripremu. Proces osnivanja može biti završen za oko 7-10 dana, uz troškove koji se kreću od 2.500 do 6.000 dinara.
Ključni koraci uključuju izbor delatnosti i poslovnog imena, pripremu dokumentacije, registraciju u Agenciji privredne registre (APR), izradu pečata, otvaranje poslovnog računa i prijavu u Poresku upravu.
Preduzetnici imaju mogućnost izbora između paušalnog oporezivanja i vođenja poslovnih knjiga. Važno je napomenuti da preduzetnik za obaveze radnje odgovara celokupnom svojom ličnom imovinom.
Preduzetničke radnje mogu osnovati lica u radnom odnosu, penzioneri ili nezaposleni. Status preduzetnika donosi obaveze plaćanja poreza i doprinosa koji variraju zavisno od izabranog modela oporezivanja i statusa osnivača.